Vikend u znaku glumačkog vladara dramskih uloga
Sokol ga nije volio, 14. 9., 21:35
U vihoru rata, kada je cela zemlja jedan veliki front gde su različite vojske i ljudi prinuđeni da nose uniforme, seljak Šime, kroz čije dvorište prolaze različite vojske i kradu mu najdragoceniju zemlju i sina, pokušava da ostane „neutralan“.
On izjednačava sve te uniforme i ideologije, pokušava da prevari i jedno i drugo, ali ne shvata da ne može da ostane van ovog vrtloga. Na kraju shvata svoju grešku.
Ritam zločina, 14. 9., 23:10
Kada sredovečni Fabijan (Fabijan Šovagović) zakuca na vrata njegove trošne kuće u zagrebačkom Trnju, povučeni Ivica (Ivica Vidović) pristaje da ga primi za stanara. Ivica je nastavnik istorije i geografije u osnovnoj školi, a Fabijan mu se predstavlja kao geometar u penziji koji se iz hobija bavi statističkim proračunima. Pedantno beleži svaki zločin u Trnju i Zagrebu i tvrdi da ume da odredi ritam zločina i predvidi kada i gde će se dogoditi. Ivica mu isprva ne veruje, ali počinje da se predomišlja kada Fabijan ubrzo tačno predviđa nekoliko zločina u komšiluku. Dok Ivica polako obnavlja vezu sa bivšom devojkom Zdenkom (Božidarka Frait), zabrinuti Fabijan počinje da tvrdi da je ritam zločina ozbiljno poremećen i da će se u njihovom komšiluku uskoro dogoditi ubistvo.
Osuđeni, 15. 9., 21:40
Rade, nepravedno osuđeni povratnik iz zatvora, zajedno sa svojim pomagačem Ivom kidnapuje javnog tužioca i sudiju koji ga je optužio i osudio. Uz sudiju se nađu ćerka i njen dečko, pa svi završavaju u napuštenom, potpuno nenaseljenom zaseoku. Rade odlučuje da tri godine zatvora nadoknadi držanjem zatvorenika isto toliko. Ali Ivo, uslovno otpušten iz zatvora, želi da ih zameni za pasoš, nešto novca i prelazak granice.
San o ruži, 15. 9., 23:15
Priča o čoveku koji pokušava da ostane pošten uprkos nepovoljnim okolnostima. Radnik nehotice postaje svedok zločina i od tog trenutka je i osumnjičeni i istražitelj. Istovremeno, pruža mu se mogućnost da dođe do velike sume novca da reši sve probleme svoje porodice, koja često nema dovoljno ni za pristojan obrok. Uprkos iskušenjima, radnik i njegovi mladi drugovi spremni su da se bore za istinu, uvereni da mogu izdržati neko vreme bez dobre hrane, ali ne mogu bez pravde. Sanjaju o goveđoj ruži, o nešto lakšem životu, ali više o tome šta bi tom životu dalo smisao.