Istinite priče na filmskom platnu

Domaća i regionalna kinematografija prepuna je filmskih dragulja, ali posebno mesto zauzimaju priče koje su inspirisale stvarne osobe. Iako će prva asocijacija na film koji portretiše stvarnu osobu biti Boško Buha, i druge stvarne osobe ovekovečene su na filmskom platnu. Tokom avgusta, KLASIK vam donosi tri priče zasnovane na neverovatnim i tragičnim sudbinama stvarnih ljudi.

U četvrtak, 6. 8. u 21:35 očekuje vas film „Ničije dete”. Film je inspirisan potresnom pričom o „divljem dečaku” koji je krajem 80-ih pronađen u srednjoj Bosni. Tačnije, sredinom 1988. godine grupa lovaca nabasala je na dečaka koji je živeo sa vukovima, kretao se četvoronoške, nije znao da govori, a jedini način komunikacije bilo je režanje. Dečaku, kom su kasnije dali ime Haris Pućurica (prezime je dobio po dežurnom službeniku u opštini), pružen je nov dom.

Nakon pronalaska, Haris je poslat u Dom za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu, gde je doživeo neverovatnu transformaciju. Uz pomoć stručnjaka uspeo je da nauči da govori, hoda uspravno, jede priborom, čita i piše, a tamo je izučio i obućarski zanat. Ali okrutni događaji okrenuće mu život. Kada je 1992. počeo rat u BiH, beogradske službe, vodeći se administrativnim podatkom o njegovom muslimanskom imenu, vratile su ga nazad u Bosnu. Ubrzo nakon toga je mobilisan, a u ratnom vihoru izgubio mu se svaki trag – pretpostavlja se da je poginuo 1992. ili 1993. godine. Tragičan je to kraj jedne neverovatne životne priče.

Ništa bolji životni kraj nije doživeo ni ratni junak Boško Buha. Rođen 1926. u malom mestu kraj Virovitice, nakon uspostavljanja NDH 1941. njegova porodica beži u Srbiju, a mladi Boško se sa samo 15 godina pridružuje Mačvanskom partizanskom odredu.

Bez obzira na svoje mlade godine i mali rast, itekako se istakao svojom hrabrošću. Zbog svoje neverovatne sposobnosti da se nečujno prišulja neprijateljskim bunkerima u koje je ubacivao ručne bombe, postao je vođa bombaškog odeljenja 2. proleterske udarne brigade. Sa samo 17 godina doživeo je tragičan kraj mladog života. Nakon što je kamion u kom se nalazio upao u četničku zasedu, poginuo je 27. septembra 1943. Zbog svojih hrabrih akcija 1952. posthumno je proglašen narodnim herojem Jugoslavije.

Priču o životu ovog izuzetnog mladića pogledajte u nedelju, 9. 8. u 20:55.

Jedna od najpoznatijih potera u Jugoslaviji ovekovečena je u filmu „Kuduz”. U središtu je Junuz Kečo, čovek koji je 1985. u selu kod Hadžića u napadu ljubomore ubio suprugu Rasemu Fazlibašić. Nakon zločina, Kečo je pobegao u okolne šume, a od policije uspevao da se skriva više od godinu dana. U skrivanju su mu pomagali i meštani, pa je u narodu stekao gotovo mitski status.

Konačno je uhapšen 1986, a na suđenju se dogodila nesvakidašnja situacija – majka ubijene Raseme nije ga teretila, već je o njemu govorila s poštovanjem. Iz zatvora je pobegao 1992. nakon čega je pristupio Armiji RBiH. Sredinom avgusta 1993. poginuo je od eksplozije granate zajedno sa pasturekom Sanelom.

Film „Kuduz” pogledajte 26. 8. u 14:40.

Poslednja avgustovska priča rezervisana je za slavonskog Robina Huda – Jovu Stanisavljevića Čarugu. Bio je najpoznatiji slavonski hajduk i razbojnik iz vremena nakon Prvog svetskog rata, a uz zloglasnu reputaciju stekao je i status zaštitnika siromašnih.

Svoj kriminalni put započinje nakon dezerterstva iz austrougarske vojske 1918, kada je ubio lokalnog čoveka. Nakon toga beži u šume i pridružuje se tzv. Zelenom kadru, grupi vojnih begunaca. Par godina kasnije, sa nekolicinom odmetnika osniva hajdučku družinu Kolo gorskih tića, sa kojom pljačka bogate trgovce, vlasteline i žandarme. S obzirom na to da je deo plena davao siromašnima (ili ih nije uopšte pljačkao), u narodu je počeo da se kreira mit o Čarugi kao slavonskom Robinu Hudu.

Vlasti su mu s vremenom ušle u trag, a Čaruga se seli u Vinkovce, menja identitet i postaje Nikola Drezgić. Pod lažnim imenom živi neverovatan dvostruki život – danju se predstavlja kao bogati i ugledni trgovac, a noću nastavlja sa pljačkama. Nakon što se neuspeli prepad na imanju u selu Dopsin završio ubistvom, žandarmi konačno otkrivaju Čarugin pravi identitet. Uhapšen je u Vinkovcima, a njegovo suđenje u Osijeku pretvorilo se u pravi spektakl.

Za svoje zločine osuđen je na kaznu vešanjem, koje je izvršeno 25. februara 1925. pred više od 3000 ljudi. Legenda kaže da je Čaruga do poslednjeg trenutka zadržao svoj prkosan stav, oprostivši se od okupljene mase rečima: "Moj naklon, gospodine krvniče. Zbogom, narode! Čaruga putuje!" Istoimeni film „Čaruga” čeka vas 29. 8. u 21:25.